Пратиоци

среда, 11. мај 2011.

Juice vs Moskri: predvodnici generacije vol. 1


Većina ljudi će se složiti da su ovo 2 najbolja emsija na Balkanu. Neki bi rekli i šire, ali da ne ulazimo sad u to. Oni koji se ne bi složili za balkanski nivo, ili su fanovi Marčela, ili Škaba ili Relje Reksone ili Eda Majke – za čije kritike ja sad stvarno nemam vremena. Ljudi koji njih cene više od ove dvojice nisu ušli u suštinu ulice, suštinu repa, suštinu pakovanja istine u strofu.

Moje lično mišljenje je da niko, na domaćem terenu, nije pokrenuo više ljudi da počnu da repuju, što možda nije dokaz kvaliteta samo po sebi, ali je tas na vagi. Takođe, ne znam da li su rime nekih drugih emsijeva izazvale među građanskim svetom Srbije više kontroverze, što ide kao plus u onoj staroj izreci „jebeš rep koji možeš da slušaš pred svojim roditeljima“. A tako je pa je tako - ako vam uđe majka u sobu, profesorka solfeđa, zatekne vas kako slušate Marčela i kaže: „Jao, pa ko ti je ovo, baš inteligentan momak“ ili ako vam u sobu uđe otac, povratnik iz eks-YU ratova i čuje Škaba kako nedvosmisleno cepa po „antisrpskim elementima“ - i kaže „Pa konačno i od tebe da čujem neku normalnu muziku“, spakujte komp, liniju, diskove – šibicu i sve to na gomilu. Rekao bih da se Marlon Brutal vrlo brzo gura u taj vrh „zabranjenog repa“, ali videćemo na koju će stranu on kao emsi da ode iz te dve ličnosti koje se bore u njemu – blokovskog cara skraćenih paketa i delikventske poezije ili navarenog brižnog rodoljuba koji se brine za zdravlje svoje nacije.

E, Juice i Moskri su ti prvaci onoga što bi „svako normalan“ (Moskrijevim rečnikom) nazvao „nenormalnom“ muzikom. Omiljene hejt figure „pristojnih repera“ koji žele „pravi rep“, a zapravo žele politički korektno, svileno mjaukanje gde se ne psuje i koriste se reči ne sa ulice, već iz rečnika. Interesantno, oba emsija od tih ljudi trpe slične primedbe – „non stop isto, samo se šabaniše/narkomaniše“, „šta on tu glumi“, „brate, što non stop to, slušaju ga klinci, istripovaće se da tako treba“, itd. Ironično, ono što Moskri i Juice glume jeste ona jedina uloga koju jedan reper treba da glumi – hardkor emsi.

Ispitajmo malo bliže trip i stilove ova dva emsija koja najbolje otelotvoruju Beograd nakon raspada bivše Jugoslavije, dva vojnika ulice u pravom smislu reči i pre svega, dva velika ljubitelja i poznavaoca hip-hop kulture.

Pokušaću da, koliko umem, prođem kroz neke bitne odrednice i faktore koje su ova dva čoveka načinila najbitnijim likovima balkanskog repa, i kroz to sagledamo neke sličnosti i razlike u stilu i stavu.


POREKLO I PRIPADNOST


Beograd je još od sredine osamdesetih počeo da štancuje velike količine omladinskih potkultura koji su na različite načine tumačile svakodnevnicu, višak vremena, pitanje važnosti novca, pogled na svet načelno. Dizelaši, navijači, heroinsko podzemlje, rok fosili, pankeri, šminkeri, obični ljudi, akademci, alkoholisani raspadi itd.

Početkom ’90-ih, dizelaši se nameću kao grupa u odnosu na koju svi određuju svoju poziciju: za ili protiv, budući da su se dizelaši ubrzano nametali kao dominantna podkultura koja je preuzimala ulice i medijski prostor. U takvoj situaciji, reperi i onaj deo gradske margine koji petlja sa drogom bi trebali da budu prirodni saveznici dizelaša, iako je ta linija dizelaši-reperi varničila u velikom broju slučajeva. Tih okolnosti se dobro dotiče gdin Vukčević u tekstu koji je na web magazinu Popboks izašao pod nazivom „Mlad (i zdrav) kao rap” (linkčina) i te okolnosti svakako zahtevaju zaseban tekst. No, postavljanje u odnosu na “dizel ideologiju” (jedinu autentičnu balkansku uličnu kulturu) je jedna od najvažnijih stavki u emsi ličnostima Juice-a i Moskrija. Za Juice-a, dizel nasleđe je kruna koju sa pravom uzima sebi u oživljavanju tog duha sve od albuma Brate Minli, a za Moskrija je, to isto nasleđe, jedna epoha kojoj se obraća za dobar deo inspiracije i prema kojem Moskri svakako nema osuđujući stav, iako se ne bi izjasnio kao dizelaš na prvu loptu ili možda nikako.



Druga tačka je to okupljalište repera na Trgu Republike tokom ‘90-ih, odakle se regrutovao dobar deo “drugog talasa” BG scene, dakle onaj deo emsijeva koji kreće da izdaje nakon bombardovanja Srbije. Juice, sa jedne strane, ima istorijat blejanja sa ekipom koja je tu visila, i više od toga. On je bio pravednički učenik tog klasičnog “backpack” drila; od grafita, preko brejka, preko emsiinga, skupljanja ploča do čoveka koji je ambiciozno odlučio da grad umetnički stavi pod svoju kontrolu i to mu je uspelo. Sa druge strane, Moskri je čovek koga je  grad upoznao tek neke 2002-e kad je “Pajp” krenuo da ide iz ruke u ruku i da pravi “underground buzz”. Njegovu strofu iz “Pajpa”, prepunu mržnje prema provinciji, znalo je svako dete od 12 do 32 ako se iole muvalo po gradu, a godinu dana kasnije ni taj uslov nije trebao da se ispuni. Ali dok je Juice regrutovao svoje prve saradnike sa Trga, Moskri je dotle imao prilike da trenira tenis (!). Tu sad kolaju razne spike: te bio u Americi, te trebao da uđe na ATP listu, ovo ono – u svakom slučaju, tragičan ali ispravan je ishod u kome imamo Davora Bobića Moskrija, a ne Davora Đokovića. Svoje saradnike, prema jednom Eufratovom intervjuu od pre recimo 5, 6 godina, Moskri je dobio na nekom hardkor tehno rejvu (!), gde su Eufrat i Mikri čuli Moskrija kako baca rime preko tehna. U mnogim delovima, priče ova dva čoveka pokazuju kojim sve stazama ide razvoj repa u Beogradu. Juice kao jedan blejač sa Trga i Moskri koji je bio predstavnik onog dela generacije 1973-1981 koji je skrenuo u “rejv kulturu”, koja je u drugoj polovini devedesetih na prepad uhvatila Beograd. Tako da je Moskri, što se po rimama jasno vidi, dete one generacije koja je dolazila u kontakt sa amfetaminima u kombinaciji sa brzim elektronskim ritmovima. To je jedan izbor koji je dosta rep glava (koji su bili u tom gasu da prate fazon kuda god da ide) napravilo oko polovine ’90-ih, kada je draž onoga što su kod nas zvali “minimal”, trensa, dramenbejsa itd. (u kombinaciji sa drogama i masovnim žurkama), prosto odnela prevagu nad poznatim i često sterilnim rep žurkama. Uopšte, reference na elektronske žurke, Barutanu, Mondo i Akademiju su česta mesta u PBG rimama; emisija “Geto” je za PBG uz rame sa tim “rejv” iskustvom koje je na kraju i njih trojicu vratilo na rep.

Te zadate linije se vrlo dobro čuju u njihovim ranim radovima. Raspojasani, sveobuhvatni hedonizam PBG-a se na prvu loptu može razdvojiti od tadašnjih albuma koji su definisali moderni srpski rep: Bssst.. tišinčina, Ekipa stigla, Sve sami hedovi, Hiphopium 1. Svi ti albumi su na neki način značajni, jer su prilično precizno delili šta ko od emsijeva želi. Sindikat je želeo da postane desničarski, konzervativni Public Enemy (ma koliko to zvučalo ludo), VIP i cela Bassivity konekcija htela je da glumi Roc-A-Fella korporaciju u Beogradu (što se pokazalo kao potpuni promašaj), Bad Copy je doneo taj “blunted” humoristični fazon koji je nekad (uglavnom preko Timbeta) znao da baci i neki streetwise citat, dok je Juice imao umetnički najambiciozniju zamisao nakon napuštanja VIP-a. Poenta tog našeg “drugog talasa” je, suštinski, bila vezana za donošenje “lokalnosti” u naš rep – kao što je Kompton dao NWA, Steten Wu Tang, Hjuston UGK itd., tokom perioda 1991-1999 kod nas je samo C-YA imala i tu notu “zemunskih likova”, kod kojih je kraj bio važan i igrao ulogu. Osim toga, priče svih ovih diskova su postale znatno lokalnije i ljudi koji su ih slušali od 2001. su mogli da se prepoznaju u tim rimama i prijavama. Bad Copy je pričao u ime svih naduvanih glava širom Beograda (a taj fazon je i okupirao ex-YU teritoriju), Sindikat je forsirao nacionalistički sentiment omladine koja je rasla u tmurno vreme raspada Jugoslavije i mrzela Hrvate, Albance i zapad (iako je eto, igrom surovih okolnosti, nosila i nosi zapadnu odeću i sluša zapadnu muziku). VIP je dobio svoju rolu u “1 na 1”, preneo priču “He got game” na terene blokova, iako su ti ljudi koji su se muvali oko Vanje Ulepića (VIP, Shorty, Juice) uglavnom voleli njujorški rep koji je po pravilu malo uopšteniji i apstraktniji i tiče se skoro striktno uličnih priča. Doduše, stvari kao što su “Ko će to da plati” ili “Ko vas jebe” su neminovno himne generacije koje je početkom XXI veka počela da sluša domaći rep. Ipak, Juice nije mogao da ostane u VIP-u i vrlo brzo je sebi tražio novo mesto, novi ugovor i planirao solo karijeru.






Kada pričamo o doprinosu toj ideji “lokalizacije”, Moskri je neprevaziđen u tom poslu, iako lično mislim da je uloga Bad Copy priče u celoj postavci jako bitna. Mikro-sleng Koteža, ugovor koji su imali sa One Records, određeno ime koje je stečeno – sve je to igralo bitnu ulogu u promociji PBG stava i napredovanja Moskrija do statusa najprepoznatljivijeg glasa srpskog repa. Očigledan je uticaj ranog Bad Copy fazona (Nigrutinovog, pre svega), ali je sam Moskri kao emsi i izvođač celu stvar odneo tamo gde ide retko koji emsi, ako izuzmemo ODB-a, G Depa, Scientifika i Flavor Flava. Davor Bobić Moskri je predstavljao svoj medački sajfer, predstavljao lika koji je odrastao slušajući golden age, “Geto” na radio Politici,  lika koji je kupovao muziku na tezgama kod SKC-a, ali takođe i lika koji je bio ovisnik, rejver, hedonista, lik sa rispektom prema dilerima dizelašima, sa rispektom prema domaćoj muzici 90-ih, beogradski lokal-patriota, ljubitelj teških droga, lakih žena i fanki bitova. Ovaj miks nije mogao a da ne eksplodira još u demo stvarima sa stihovima kao što su: “Ne, stvarno bajo, zezanja su žestoka kada karaju se kurve i mrče se koka/kada šampanjac mi curi niz grudi, tu će svako običan odmah da poludi/izvadiće bubreg i zavaliti za lovu samo da bi kar’o, cirk’o i šmrk’o koka kolu” ili “Pušim, pijem, drogiram se i koristim sleng, slušam "Niggaz for life" i "Enter the Wu-Tang"/danas pre žurke, negde oko ručka karu mi je ispurnjala pomamljena kučka/spermu mi je pohasala, a ja ost'o gladan, posle moćne pirke otiš'o sam pod tuš 'ladan”. Interesantno je da su Sindikat i Škabo među prvima prepoznali talenat Prti Bee Gee-a i da su se kroz “Sindikalni termin” PBG demoi prvi put vrteli u etru. Moskri je imao česta uključenja kod Škaba u emisiji, ali ta veza je vrlo brzo prekinuta jer je Sindikat zaključio da “PBG ima loš uticaj na omladinu”, da sve to malo ide predaleko za njihov ukus nekog srpskog domaćina.



Istina, ludilo koje su Moskri i Prti iskrili na sve strane bilo je teško hvatati i razumeti. Tu su razne priče Beograda iz svih uglova bile napadane: čas se pričalo iz pozicije raspada koji nema za fiks, čas se pričalo iz pozicije bahatog kriminalca koji se skupo oblači i šeta skupe ribe. Pominjali su se i braća Đogani i naše rok pajdo podzemlje (Cane, Anton, Vd, Čavke, Banana, Švaba) i Ajverson, Garnet, Veber, Maldini i Tiram, i zatvorene apoteke u momentima kad su najpotrebnije otvorene, i pitanja odnosa sela i grada, i Suzana Mančić, Maja Nikolić, Olja Bećković, Legija, Bebi Dol i Madona, Brus Li i Džeki Čen, Drajzerova i klinika u Palmotićevoj, staniolski panjevi, i klasična šema mrkanja dopa u veceima Mekdonaldsa, i Kappa trenerke i Reebok patike – kao da je čitav krug gorućih pitanja od 1990-2003 zatvoren u Moskrijevom mozgu i telu – obučenom u vojnička odela i Adidas, a opet sa jasnom pretenzijom ka kulturi Gucci trenerki, air max-a, hromiranih pištolja, Bugattija, lanaca i satova; sve to začinjeno sa rejverskom pomamom za što više hemikalija u što manjem vremenskom roku i što većem zezanju u jedinici vremena, što je odlika manje-više svake normalne omladinske kulture.

Ivan Ivanović Juice, sa druge strane, je na sličnoj misiji. Za vreme uključenja u pomenuti “Sindikalni termin”, Juice iskreno peva hit Muharema Serbezovskog “Za venčanim stolom”, pesmu koju voli pevača koga poštuje. Vidi se jasno razlika između doživljaja njega i nekog ironičnog derta koji forsiraju Škabo i Flex kojima je sve to malo “seljački”,  ako ne i previše “balijski”. Juice je, takođe, čovek-radar izuzetnog osećaja prema tome šta je ulična kultura i kako se ona plasira. On nije zatupljena konzerva, “underground” elitista koji na srpskoj ulici ne vidi mesta za muziku Južnog Vetra, Tap 011 – ne samo to, on jasno prepoznaje koja je važnost takvih izvođača za naše vreme, našu generaciju, naše iskustvo – bez ironisanja i popovanja. Juice je imao najambiciozniji poduhvat i viziju, gde u Beogradu Kraftwerk, Grandmaster Flash, Ice T i Das EFX idu rame uz rame sa Muharemom, Džejom ili Tapirima, da je to sve jedna celina, generacijsko ključanje koja sva dosledna, tvrdokorna gradska iskustva stavlja u istu ravan – želja da se nadiđe i prevaziđe beda, besparica, anonimnost, želja da se promoviše svoj stav i pre svega, da se zabavi. Poruka Moskrija i Mikrija Fanki Džiju da sa džuskanjem ne prestane i Juice-ova revitalizacija domaće kulture ’90-ih ukazuju na, svesne ili nesvesne, pokušaje da se uspostavi kontinuitet sa tim prvim mejnstrim probojima crnačke muzike kod nas, kroz domaći dens.








nastaviće se

41 коментар:

Анониман је рекао...

Prvi pasus je bio dovoljan da ne citam ostatak teksta. Kakva glupost. Pa ni medju Top 10 repera mi nisu.

Анониман је рекао...

Ja te molim da stavis top 10 listu svojih repera :)...Sjajan tekst, sa zadovoljstvom procitan :))

Анониман је рекао...

Rekao bih da se Marlon Brutal vrlo brzo gura u taj vrh „zabranjenog repa“, ali videćemo na koju će stranu on kao emsi da ode iz te dve ličnosti koje se bore u njemu – blokovskog cara skraćenih paketa i delikventske poezije ili navarenog brižnog rodoljuba koji se brine za zdravlje svoje nacije.

hahahahahahah!!!!!

Анониман је рекао...

odličan

Djole је рекао...

nisi sves'an kol'ko dugo vodim borbu sa prefinjenim "placem na majku" reperima
i uvek se isto zavrsi: oni placu, ja se smejem

Napucavanje Pajsera 24/7 је рекао...

ma dobro Malesevicu, tebi ja da uzmem da crtam stvari ti ne bi nista shvatio nikad i molim te ne dolazi vise na blog, ne trebas nikome ovde.

sto se tice daljih opaski, samo bi zamolio postere bez vredjanja drugih emsijeva, argumenti uvek mogu da se iznesu razlozno, a disovanje treba cuvati za rep arenu.

jos jedna stvar ako nije shvacena, Marlon Brutal je najperspektivniji emsi kojeg Srbija danas ima i ja mu, sa svoje strane, zelim da se cimne od tog "etnickog" tripa, jer duh blokova za koji mislim da do jaja predstavlja je znatno siri od granica koje on sebi sam postavlja, iz razloga koje samo on zna. Sta god mislili o njemu, cinjenica je ta da je on danas najopasniji, najnepredvidiviji, najsveziji emsi koji uvek ima nesto da kaze sa stavom, sa finesom, sa jakom pricom i to treba pozdraviti.

Анониман је рекао...

Iz ovoga sto pises, jasno mogu da zakljucim da pratis scenu, a i neki momci su mi to potvrdili. Svaka cast za tekst, zaista je pun informacija i teorija, jedna kompletna analazi lika i dela Juice- a i Moskrija. Samo znas, mislim da si malo preterao sa tom analizom. Dal ti mislis da su njih dvojica dok su stvarali svoju pricu bili svesni da je to tako kao sto ti pises, toliko dubokoumno i vazno?! Mislim da su oni radili jednostavno ono sto vole i sto su instinktivno mislili da je ok. Dal je Juice radio s namerom objedinjavavanja i repa i seljane, a Moskri pajdomana i zlog lerdija dizelasa?! Mnogo filozofiranja oko stvari gde je to nepotrebno. I da, ne slazem se sa tobom da su najjaci emsijevi na sceni, a nisam ni Marcelov, a ni Skabov fan.

Napucavanje Pajsera 24/7 је рекао...

Za Djusa sam uveren da je imao prilicno svestan plan objedinjavanja kontinuiteta kultura od 1990-97 recimo sa onim sto dolazi nakon 2000-e. I ne samo to, prica oko fraze "brate minli", sto je vise puta receno na raznim mestima, je prica iz 1970-ih, tako da Juice kao covek koji je obavesten i koji pre svega istorijski sagledava stvari ima pojam o tome da je ceo trip od sedamdesetih i Bobana Petrovica i tadasnje "ekipe sa kaldrme" do danasnjih nekih ekipa i kultura - beogradski kontinuitet. Nisu one tetovaze nekih rok izvodjaca za dzabe na Djusovom ramenu.

Sa druge strane, Moskri nije imao to osvesceno, Moskri je hteo da se gudra i repuje i u tom procesu je bacao prijave koje ukazuju na koren svih nas u devedesetim, od Pete Rocka do Branke Sovrlic, kao sto mozes da vidis u klipu sa Metropolisa iz 2003-e. Dakle, nije da je Moskri kao seo i rekao "e sad cu ja to sve da povezem" (kao Djus), ali Moskrijeve konstantne reference na to doba i kulturu tog doba jasno ukazuju gde on dobrim delom lezi, uostalom "setices se da smo svi mi brate bili".

"I da, ne slazem se sa tobom da su najjaci emsijevi na sceni, a nisam ni Marcelov, a ni Skabov fan."

ovo je slobodna zemlja. mozes ubijati, ali nemoj mrzeti nikoga - rece Ricard Vidmark u filmu "Zakon prerije".

lou benny је рекао...

odličan tekst


(minorna ispravka na ovako dobar i zaokružen tekst, samo zbog preciznosti oko ispostavljanja lokalne priče - ugk jesu iz texasa, ali nisu iz hjustona)

p.s.
"ovo je slobodna zemlja. mozes ubijati, ali nemoj mrzeti nikoga - rece Ricard Vidmark u filmu "Zakon prerije""

naaći citat koji često pohađam i preporučujem u svakoj prilici

lou benny је рекао...

a ko je taj malešević? malešević tapi? igor malešević?

Napucavanje Pajsera 24/7 је рекао...

ma neki coban, tihuje danima i onda pada u trans.

son of man је рекао...

Brate, preodličan ti je tekst, najbolji do sad na ovu temu. Samo cepaj u tom smeru i ne brini...

ABRAXAS odobrava !

Анониман је рекао...

nije istina da je prti nastao na rejvu tako sto su frat i mikri culi mos-a kako baca fri na rejvu,jer su mikri i moskri snimali zajedno pre prti bee gee-a sa krofnom iz pariza

Анониман је рекао...

Svaka cast na tekstu, sam Abraxas me je poslao na tvoj blog, i iskreno sam se odusevio napisanim. Ja bas ovih dana, se nosim sa nekom idejom da bi trebalo snimiti dokumentarac na temu nastanka repa kod nas, radio SKCu, ljudi koji su tu visili, o Moskriju kao glavnoj figuri (ipak sam ja vise njegov fan), al niti znam ljude licno koji bi pricali, niti znam nekog ko ima znanja i mudrosti da to snimi, izmontira itd, a naravno tu je i pitanje kinte. Eto samo ideja pa nek razmisli neko, moze da se organizuje neki koncert da se skupi kinta i to je to. A nezaposlenih sa FDU-a ima dovoljno.. Pozdrav!

Анониман је рекао...

zanima me ko je pisao sve ovo,i hteo sam da pitam da li ima profil na fb-u?

Napucavanje Pajsera 24/7 је рекао...

http://www.facebook.com/najn.mili

Анониман је рекао...

Lepo si ti ovo objasnio, svidja mi se tvoj blog iako ne pripadam nikakvim Bg reperima, Mc-evima, mada znam puno o muzici generalno. Poshtujem sve muzichke pravce iako mi je reggae br 1. a sumnjam da ne znash koliko je to povezano sa rapom. I da, prelistah ostale teme, posebno mi se svidelo objashnjenje o crnom talasu i filmu Mlad i zdrav kao ruza sa Draganom Nikolicem. Skoro sam ga prvi put gledao na 1.TV i posle filma sam skontao zashto ga ranije nisam odgledalo. Keep it real man, one love, peace.

SvarogTattoo је рекао...

Ko je imalo pratio "rad" PBG mogao je da skonta kako se to sve razvijalo.Od fratovog studija na gajbi do zadnjeg njihovog nastupa(Mislim na vreme dok je Davor bio sa nama)na Exit-u. Imao sam priliku da ih upoznam Nikolu ili ti Mikrija i da tetoviram. Tako da sam dosta i visio na njihovim probama.Ljudi su bre oformili bend imali stalnu postavu.Da se nije izdeshavalo shta se izdeshavalo imali bi Beogradski Body Count sa 3 Ice -T-ija. X)) Poslednji put kad sam sreo Davora a to je bilo posle certa Sunshine-a na Beer festu te 2005 i samo nedelju dana pred moskrijevu smrt,Davor mi je iz zajebancije rekao da je nash najbolji domaci bend OSMI PUTNIK 2,e sad vi mislite o tome. Pozdrav

Анониман је рекао...

Preferencije su subjektivne, ali činjenica je da je Moskri unaprijedio rep ne samo Srbije, već Balkana. Pozdrav iz Hr.

Анониман је рекао...

Ja smatram da je ekipa koja nastupa pod imenom FTP! (fuck the pigs) nesto najkompletnije i najinteresantnije sto je zadesilo nasu scenu... Nakon citanja ovog teksta sam shvatio i zasto jesu toliko superiorni - oni su ustvari spoj ova dva "pravca" koje su diktirali sa jedne strane Djus, a sa druge Moskri... Oni su objedinili te dve price u jednu, vise nego uspesno... Za sve one koji sebe smatraju pravim poklonicima ove kulture, obavezno poslusajte FTP! ekipu, momci imaju sta da kazu...

Анониман је рекао...

МОСКРИ бре,оавј ђус сељачина му ни до колена није!

Анониман је рекао...

Tekst je savrsen.. Ko se imalo razume u rep muziku shvatice..

Nikola је рекао...

Tuga jedna,klinci bi da pisu o hopu,ahahahahahaahah,rekao bih,da je prva recenica odlucila o daljem citanju,buduci da Moskri ne moze ,imam utisak kao da je Juice pisao ceo tekst hahahahahhaahahhaahha,tuzni ste maloumnici ...pozz xD

Nikola је рекао...

Hahahahahaha Jebes rep koji mozes da slusas pred roditeljima,nakazo sutra ces biti jedan ....sam sebi covek hvali blog ...tuga ...tuga...

Анониман је рекао...

Ae ovog nikole buzdovana,mrs odavde,kad nemas pojma o zivotu!I brate svaka cast za texr (y)

Анониман је рекао...

MARČELO JE BOG!

Анониман је рекао...

MARČELO JE BOG!

Анониман је рекао...

Москри итекако да, Ђус никако... (барем што се тиче ове приче, поенте)
Иначе, текст ко млитав курац, срање блага ријеч.

Анониман је рекао...

Ma daj , vi uporedjujete Juice-a sa Moskrijem ? pa brate ,svako ko kaze da je Juice bolji od Moskrija , je zato sto nisu uspeli da poslusaju Moskrija . Poz iz Boke Kotorske

Анониман је рекао...

PA JEBEM MU MAJKU! Cemu to preterivanje......................Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa hteo sam da napisem tekst od 2 metra ali me mrzi trositi reci.Sutra se mozda ispisem i ispisam.Nemam sada volje.........................................haos

Анониман је рекао...

Beogradski sindikat nije nikakva desnicarska organizacija kako kazes.Sami su rekli "Ni levo ni desno vec pravo u meso!" Dobar tekst ali pretera ga,znaju se granice,ali ajde,svako ima pravo na misljenje...poz

Анониман је рекао...

jes si ti normalan???
pa juice snima narodna sranja a ti pricas o tome da je on pravi reper...
moskri nije radio pravi rep vec sprdnju...
a relja je za juicea Bog...
preterano lupetas gluposti...
to sto si ti napisao nema veze sa mozgom...
jel ti dobro?
trebalo bi da pocnes da slusas pravi rep ili se lepo okreni nekom drugom muzickom pravcu...
ili idi da se lecis...
juice bi prodao dupe za slavu...
za moskria mogu da te razume, ali za juicea nikako...
ja mislim da su pravi reperi oni iz stare garde: struka,lud,marcelo,relja,dada,bata barata(shorty),timbe(bdat dzutim),suid,ikac...
ako se ne razumes u rep onda nemoj da pricas(lupetas) o njemu...
toliko od mene...

Nata је рекао...

ne znam zasto uporno na svakom tekstu i videu pokusavate da se obracunate vi koji slusate jedno sa onima koji slusaju drugo? uopste niste zanimljivi sa tim "jel ti dobro", "idi se leci", "idi slusaj pravu muziku", "idi pogledaj pravi film"... sta t znas sta je meni pravi film i ko je meni najveci kralj!? svi mi tu nesto pametujete o repu, kao da ste doktorirali. koga bre boli uvo ako ne znate normalno da se izrazavate. jako se iznerviram kad udjem da proctam neki tekst koji je do neke mere poucan i onda naletim na gomilu nekih glupih komentara koje stvarno nikoga ne zanimaju. jel vam se ne svidja sta je taj neko napisao? izvoli, napisi novi tekst u kom tvoji stavovi i argumenti jebu kevu.
nemoj se vredjati i praviti mnogo pametan. mislis da si pametan jer se ne slazes sa nekim po izboru muzike. ko je uopste sudija da sudi o tome sta je muzika a sta nije?!
meni je muzika sve od cega mogu se najezim, da se napalim, da ustanem da skacem, da se njisem, da se userem od smeha. muziku mi cini i tekst, i note, smisao, boja glasa, i raspolozenje koje onaj ko pravi pesmu nosi. zbog neke pesme mogu da poludim a da mi se ne svidi nista . a neka ima sve,al me ne radi.
moskri me radi svakog momenta, jer mi nacin repovanja prelozi, boja njegovog glasa, repuje o kurvama, gudri i zezanju. to je moj fazon.
a jebi ga, đus moze da da prica sta hoce, prosto mi ne lezi. ili jos nisam pozelela da ga stvarno malo poslusam. sem onoga: "mala hodi, skini bodi, i ponesi pice, eno ga na komodi"
respekta xD

kljaja је рекао...

Velika pohvala za ovaj tekst kao prvo. Svako ko je iole pratio domaci rep od samih pocetaka ne moze a da ne prepozna da su upravo ova dva lika dala poseban smek celoj prici. Juice je milion puta dokazao da je ubedljivo najbolji mc na Balkanu, ceo je zivot se trudi da prezentuje i digne nivo hip hop kulture na nasim prostorima. To sto se sada sprda sa raznim zanrovima i likovima je zato sto mu se moze. Decko oce da napravi pare i zna kako da ih napravi i jebe mu se da li cete vi da ga osudjujete zbog toga ili ne.
Moskri je tek posebna prica. Svako ko je iole poznavao ovog coveka i imao privilegiju da se druzi sa njim, popije pivo, sprzi buxnu bio je ocaran njegovom harizmom i kolicinom pozitivne energije kojom je uspevao da da ucini da ljudi oko njega bar na trenutke zaborave na probleme svakodnevnice. Nekrunisani kralj Beograda, dosledan do kraja, legenda koja ce uvek ziveti u nama.

Veliki respect za ova sva momka.
A vi sto serete uradite nesto sa svojim zivotima.

Luka је рекао...

E 'vako,sad cu da ti se najebem keve.Nemo's to pricati,tekst je stvarno dobar,ali ti ga pretera.Kao da su samo Juice i Moskri uradili nesto na nasoj rep sceni.Ima tu i ljudi koji su daleko ispred njih.Na moskrija se loze klinci koji ulaze u narkomanske vode i on im je idol,Bog,...Realno,Moskri ima dobre tekstove,ali klinci to ne shvataju kao sprdnju,nego oni puste moskrija,zarolaju fus,razvuku par lajni...A sto se Juicea tice,meni se licno vise dopadaju starije pesme,ove novije i nisu nesto,nema vise toliko kvaliteta u njegovim tekstovima.Za Skaba i Marcela ne mozes tako govoriti.Marcelo nas najjaci liricar,docko koji ima neku pricu,ne vrti jedne te iste tekstove o parama,drogi,ulici,...kao sto mnogi reperi rade,decko ima tekstove sa poukom,sto treba mladima.Ista stvar je i sa Skabom,covek ima prejake tekstove,pogotovo novije pesme,od albuma "Covek" pa do sada.To je ono sto treba mladima,uzori i idoli koji ce ih voditi pravim putem,sto dalje od ulice.
I kakve veze ima to sto oni ne pisu o ulici i "GETU",zar se ne smatraju reperima ako ne pisu o tome?! To nema veze sa zivotom.
Bez ljutnje,svako ima pravo na svoje misljenje,ja postujem tvoje ako ti mislis da je to ono pravo,ali sto se mene tice,sve sto je napisano u ovom tekstu nema veze sa vezom.Peace

Анониман је рекао...

Tekst je odlican,ljudi shvatite da je 1 od zacetnika ove rep scene juice i kraj.smorili ste vise s pricama kako se prodo prozivate ga na njegovoj stranici i on vas spusti nekom bezazlenom reenicom.Elem pbg nema price oni dosta vise prate taj ameriki rep ubacivanje stranih reci.Ubedljivo najbolji pasus za Marlona,ceka se njegov album.Izbaci jednu ,,trap" pesmu,sledeca ide Srbija Rusija Kosovo,ali on se dosta promenio od njegove pesme beli rep po meni kada je dosta tih gasera pocelo da ga slusa a ta prava odl skul da kazemo grupa je shvatila kolko ima sati.Po meni nikako ne mozemo da uporedjujemo juice i moskrija kako je jednom rekao juice spolja roker untra reper,i kada pogledas i jeste bilo tako.ali tesko da ce neko imati tekstove kao sto je on ima jer i kada se nesto ne rimuje on ima tu neku re na kraju da te ubode i da ti nabaci kez na lice...pozdrav

Анониман је рекао...

svaka cast! odlican tekst, mada ima par delova gde nam se suprotstavljaju misljenja..

Eftill је рекао...
Аутор је уклонио коментар.
Eftill је рекао...

Što se mene tiče Juice je sa HipHopium 1 kupio sve moje simpatije i po mom mišljenju to je najkompletniji i najozbiljniji rap album u Srbiji, samim tim i on kao izvodjač, bez obzira na shit koji je uslijedio poslije. Dalje, Moskri koji nije tehnički potkovan emcee imao je harizmu i dobre tekstove. Sa njegovom smrću za mene je umro i Prti. Danas mi je taj fazon repa nepodnošljiv, da ne kažem klinački, al što bi naš narod rekao o ukusima ne treba raspravljati. I na kraju što se tiče prve rečenice teksta kad već govoriš o Balkanu, a ja ću dodati i Evropu (izuzev francuske rap scene) po mom mišljenju Target aka Mladi gospar je broj 1. Mislim da ni Juice, a pogotovo Moskri ne mogu prići toj veličini. A Marlona ne bih ni komentarisao. Inače sve pohvale za blog i trud oko istog, odličan je, peace!

Smraaad је рекао...

Prvi pasus je bio dovoljan da ne citam ostatak teksta. Kakva istina. Svaka cast al djabe kad masa ekipe ne kuzi...

harrykvoter је рекао...

Nemam sta da dodam, odlicam tekst!