Objasniti fenomen hipstera u savremenoj kulturi takođe nije lak posao i suštinski nikad se time ne bih bavio da nisu krenuli da inficiraju kulturu ulice, hip hop kulturu. Hipsteri generalno, kao mladi belci sa džepom i obrazovanjem, imaju tu naviku koja je nužna za njihovo opstajanje, a to je da idu i kače se na razne trendove.
Belci su to radili sa crnom muzikom još od jazza naovamo, ali posle 2000-ih situacija postaje previše alarmantna da bi se ignorisala. Shvatam da bi možda pre načinjanja ove teme trebalo da malo popričamo o mestu belog čoveka u repu, ali zanimljivo je kako su crni izvođači mahom rado prihvatili loptu hipsterizma.
Mislim da je pored objašnjenja šta hipsterizam radi u repu isto potrebno osvrnuti se i na to šta je danas emsi, koje je njegovo mesto i uopšte, šta današnja pop industrija zahteva od vas da bi vas kotirala kao mejnstrim.
Zabavimo se dok gledamo ove slike i primetimo da je ovaj stil prodro kako mejnstrim izvođače, tako i one koje nose titulu "underground", bele i crne podjednako. Krenimo onda.
To je to, od belih emo-rep "podzemnih repera", preko angažovanih repera sa pozitivnom porukom, preko "mejnstrim smeća", čini se da ih je ruka hipsterizma sve dotakla, nažalost. Ili na sreću, jer od ogromne većine ovih ljudi treba paliti glavom bez obzira, ali u narednim člancima ćemo možda saznati i zašto.
9 коментара:
u letimičnom pregledu, dosta nekih gotivnih modnih kombinacija na ovim fotkama, jedino je, eto, možda malo "problematično" što većina ovih likova za ovo angažuje stiliste i što se vidi da se mnogi od njih - manje-više - ne osećaju ležerno u tim autfitima, dok andre, ja i još poneki radimo sami na svom odevnom izrazu i nosimo ga sa stavom. (btw "problematično" pre swaga za same likove jer ne možeš da imaš zaokružen šmek ako nisi izgradio i odevni stil)
što se tiče hipsterizma, ja mislim da se ta pojava najlakše može odrediti preko nekog nedostatka strasti za bilo koju vrstu izraza ili pojedinačnog stila kojom se hipster bavi. mislim da je ironijski otklon samo posledica, a da je u suštini hipsterizam nemogućnost da se doživi, da se empatiše sa određenim stvarima. međutim, to je opet na jedan zanimljiv način hladnokrvno, ne-emo i hardcore u krajnjoj liniji. (kod onih hipstera koji su dovoljno radikalni i istraju na toj liniji - neka vrsta detachmenta od bilo kojih "gorućih" problema svakodnevice koja se može primetiti kod većine velikih kemp ličnosti)
to bi recimo moglo da se nazove hardcore etosom elite.
"uprkos njegovoj reputaciji prvog umereno odevenog džentlmena, bo brumel takođe predstavlja visoki kemp - nijedan drugi senzibilitet ne pravi takvu predstavu od običnog isprobavanja kravate niti izjavljuje, "ČUO SAM ZA ČETVRT PENIJA, ALI NE MOGU DA POVERUJEM DA TAKAV NOVČIĆ ZAISTA POSTOJI"".
štagod mislili o liku koji ovo izjavi i kakvagod bila naša finansijska situacija, mislim da se mora odati priznanje tom STAVU. (kao i, na primer, marlonu brutalu ili stoki i neredu za njihov hc stav čak i kad ispostavljaju neke šovinističke stavove)
u principu, pošto nas materijalistička teorija uči da nema suštinskih promena bez "promena iz korena" :SDPSld, mislim da je jedino što pojedinac može da donese svetu zapravo neki novi spin na svakodnevno sranje, neku snagu individualnosti kroz lični šmek, stil i izraz u najširem smislu. jedan funky dendizam - gotta lotta love for that shit
ne prihvatamo to tumačenje, mada lepo što ste se potrudili da nam ga predočite.
samim tim što je to kultura elite, to ne može da ima veze sa kulturom ulice.
sranje je alarmantno
upravo pišem na nivou kog temeljnog stava se prepoznaju te 2 kulture. na nivou boljenja kurca za sve ostalo na svetu, znači na nivou čistog reprezenta - jer svi hoće da budu bogovi.
pročitaj poglavlje o roxyju, ali između redova. a možeš i konkretne stvari - kako su fab 5 freddy i ekipa iz bronxa učili bele "alternativce"/"avangardiste" sa menhetna da održavaju svoje patike četkicama za zube tako da one budu uvek bele, čak i u klubu. to je taj finesse koji je punk negirao, ali koji hip-hop od početka ima kao ishodište u sebi. kao uostalom funky šarenilo, afriku u dezenima, koje vidimo i na priloženim kreacijama. :*
ne zaista, da prebacimo stvari na bazični nivo - ako je jedina promena koja se računa kao promena, ona koja menja strukturu iz temelja, onda je jedino što je još uvek smisleno svaki individualni gest FUNKa, svaki istrip koji zavrti priču na neki od svemirskih načina
JEBIGA
BEZVEZE
prihvatiti obrazac bele srednje klase, taj obrazac o kome ti pišeš a koji se svodi na "nemogućnost da se doživi, da se empatiše sa određenim stvarima" - u tome nema ništa fanki, niti hardkor. činjenica da je to došlo do ljudi kao što su Farel i Kanje je posledica toga što beli mejnstrim hipsterski obrazac danas podrazumeva kao industrijski standard, kao i sve veći udeo kulture crnje srednje klase koja kreće da emulira kulturne navike belih komšija.
što se tiče promena, promene dolaze i odlaze i mogu biti dobre, loše ili neprimetne, nebitne. u ovoj fazi konkretnoj koketiranja određenog dela rep ponude sa kulturom sterilne distance ja zaista ne vidim ništa vredno poštovanja, vidim samo dodatno razvodnjavanje uličnog ludila, kakvo i dalje ima jedan Ghostface Killah bez ikakve potrebe da se "igra identitetima".
to ostavljamo pičkama.
funk/šmek jeste u velikoj meri klasna stvar, tj. zavisi u velikoj meri od raslojenosti društva na klase, ali se funk kao takav ne pojavljuje nužno odnosno isključivo u okviru radničke klase/ulice. jeste tako u značajnoj meri, ali gušenje nagonskog, hedonističkog tripa od strane struktura moći - odnosno telesnosti kao takve - ne radi samo u smeru elita-ulica. postoji određeni procenat pripadnika elite koji su takođe žrtve gušenja i onemogućavanja ispoljavanja badselfa i, u tom smislu, načini na koje ti ljudi izlaze na kraj sa tim se mogu nazvati i često zaista jesu izrazi funka.
kraftwerk je funk. photek je funk. to ti je tako i tako ti je to.
i kad smo već kod te šire priče, pošto vidim na ovom primeru da se ovde i dalje ostaje na pozicijama "mi" i "oni" - što je ok za neko provizorno utvrđenje identiteta, ali ne i kao osnova za neku gistro "crnu/uličnu" hinjenu militantnost zato što ta militantnost izneverava samu sebe već u svom nastanku - oćemo li zulu nation zbog njihovih pacifističkih principa (mir, ljubav, jedinstvo i zabava) dignutih na nivo planetarnog rokanja, optužiti za kolaboracionizam, odreći im nadzumevanje funka, zastupanje crnog, ulice i sl?
proveri se pre nego slupaš se
bezveze
nećemo mi ništa uzimati Zulu Naciji, već samo analizirati udeo ideologije belačke distancirane gorčine i nemogućnosti da se bude 100% down koja je napravila pun krug i osvojila deo izvođača i publike crne boje.
proverio sam se odavno, ne sekiraj se.
Постави коментар