Читаоци

недеља, 27. новембар 2011.

"Svi kao Jedan" - bez realnosti


26. novembra na Dorćolu u Beogradu se održao festival “Svi kao Jedan“ u organizaciji manje više Paje Skejtera aka Kopca aka Kobazza aka čoveka iza organizacije kripto-imena „Chetniks“.

Nebitno to.

Ja sam se blago šlogirao čuvši da na festivalu koji kao treba da okupi krem de la krem srpskog repa (suštinski, beogradskog) nema Sick Touch organizacije, kao ni Marlona Brutala. 
Tu nešto debelo nije u redu; nije u redu jer nema mi momentalnije asocijacije na BG rep scenu u mom generacijskom potezu ('85-'90) od muzike Marlona Brutala i Sick Toucha. Nije mi realno da se pravi rep festival u glavnom gradu zemlje i da se na njemu ne čuje ovo – naprosto nije realno.

Ali to nije za sad bitno.

Bitno je da se na nekoj samoproglašenoj „smotri“ repera našlo barem 10 imena za koje nisu čuli ni njihovi ortaci, ili ljudi koji odavno više ne predstavljaju ništa u trenutnoj podeli karata. Od relevancije tu su bili 93 FU, Prti, THC, Lou Benny i Džutim. Ne želim sad da ulazim u slušanost i popularnost ostalih izvođača, ali je na prvi pogled vidljivo da su se tu stvari opako pobrkale. Ako ni sa čim drugim, onda sa tim što je izostao najbolji mladi balkanski reper, Marlon Brutal, pod 1, i pod 2 – izostanak kolektiva Sick Touch koji je u ovom momentu kičma domaće scene u pomenutom generacijskom opsegu. Pomenuo bih i izostanak ekipe Black Ring Crew, na čelu sa Arafatom, koja dosta brzo ucrtava svoje mesto na rep mapi.

Kako i zašto je ovaj „previd“ učinjen, ja to ne znam – ali je jasno da tako nešto ne može da bude slučajno - jer u pitanju su ljudi čiji spotovi i klipovi na YT-u nabijaju ogroman broj pogleda i čiji stihovi, što je još važnije, žive na ulici.

Ovde samo želim kratko da pomenem o kom značaju ekipe Sick Touch pričamo.

Ja sam u početku imao mlako do umereno dobro mišlenje o toj ekipi. Bili su mi realni, imali su ok fazon, stav, ali falilo mi je tu nekog „završnog“ udarca, neke finese, nekog ludila koje će odskočiti i napraviti razliku. Ne mogu da kažem da i dan danas to nekad ne pomislim, ali mislim da je postojanje kolektiva sa tako jakim utemeljenjem jako bitno za našu priču, za uličnu priču. Pre svega to da likovi, uprkos činjenici da sve brže nabijaju gradsku reputaciju, ostaju čvrsto na zemlji, što je za svako poštovanje.

Pomenuto je u nekoj spici između mene i još jednog repera/aktiviste/didžeja/šoumena da je to svezivanje nekih hardkor uličarskih priča (dizel, da kažemo) sa „rep pričama“, pa svega toga zajedno sa grafitima, blejanjem (nekim praksama koje nisu nužno vezane sa drugim uličnim fazonima) – jako važno za scenu i da Sick Touch to jako dobro radi. Takođe, iscimavanje sa događajima u njihovoj organizaciji, kao što su „Unezverijade“ i „Prevale“ je jako bitno da se održi duh dolazaka na događaje, ali ne na bilo koje događaje – već na prave događaje. Prave događaje gde dolaze malo realnije glave od glava sa hip-hop večeri iz "Plastica"; iz različitih priča i gde možete da osetite iz prve ruke beogradsku težinu i brzinu. U prevodu, ljude sa ulice, sa ćoškova, sa klupica, sa tribina. itd. Ako se mene pita, pravu rep publiku.

Jer, čuo sam juče od ortaka isto da je u tu halu Beko zalutala masa nekih molekula, svi sa pričom da „znaju šta je pravi rep“. Tu, naravno, odmah pomislite na tone nekih ljudi koji možda izgledaju ovako i koje se gade ulice i svega uličnog i onda vam bude krajnje neprijatno u njihovom prisustvu. A onda, pomislite na Tatišine linije „stvarno mi je smešno šta je vama ludo, stvarno mi je smešno ko je vama mudo“ i jasno vam je na šta se misli.

Sa druge strane, u pratnji nekih prijatelja sam otišao dan ranije (dakle 25. novembra) na „Povetarac“, da podržim Black Ring Crew i Sick Touch. I mislim da ako ste ozbiljan slušalac repa na srpskohrvatskom govornom području, ako iole razumete poentu rep muzike, ako shvatate odnos muzike i ulice – da i vi morate da uradite isto.



9 коментара:

Анониман је рекао...

* mala ispravka, Sick Touch bio sinoć.

Napucavanje Pajsera 24/7 је рекао...

neam tu informaciju.

a i da je tako, to ne menja bitno cinjenicu da je sve do subote popodne njihovo ime preskakano, kao i Marlonovo.

kao ni cinjenicu da je taj festival u najmanju ruku okupio neka polumena ili imena proslosti.

Анониман је рекао...

Nije bio Sick Touch sinoc, a ko god to tvrdi - razume se u rep ko oni hipsteri sa slike

InkoGnito је рекао...

Nije bio sick touch vec samo kum majk iz sick toucha-a tu postoji razlika ;)

Анониман је рекао...

treba se zapitati i koliko ljudi vrijedi iz st. i na stranu sto oni furaju dobru pricu kada je njihov rep nezanimljiv, barem meni, hud i to je ok ali mora to mnogo bolje.

Лопови у затворе, неспособни напоље! је рекао...
Аутор је уклонио коментар.
Лопови у затворе, неспособни напоље! је рекао...

I rđavom dlaka smeta, koji su to i koliko albuma imaju?

Цоми је рекао...

Aha jea.

zoran је рекао...

svi kao 1 je organizovan po principu ko zna paju i koga paja zna: nije mi neverovatno da se prosto nije nešto bitnije skapirao sa st i marlonom, bez obzira na geografsku blizinu na NBGu. Ili možda nisu bili zadovoljni uslovima (koliko sam čuo honorari su bili simbolični), sve je u igri.
U svakom slučaju, festival je dobar kao početak nečeg - ako hoćete i tradicionalnog - nekog festivala ili serije žurki koje bi s vremena na vreme tako okupljale određene bitne likove u repu (ali i hip hopu) ovde i ja kao takvog i vidim, a koliko znam od munje i paje, oni jesu u fazonu da prave nešto opet - pa sve primedbe treba izneti unapred, na vreme. Ovo je bilo pa je bilo, jbga sad.
Ne sumnjam da bi sick touch sam mogao da popuni pola hale beko, a marlon drugu polovinu i podržavam svaku inicijativu da se oni organizuju na nekom većem formatu.
Meni je feel samog događaja bio takav da sam u publici video gomilu klinaca i gomilu likova starijih od mene, da je ljudi bilo dosta, da se gomila likova iscimala iz unutrašnjosti - to je definitivno nešto pozitivno. Enivej, voleo bih da bude opet da bi moglo da bude bolje - a ti ako želiš da utičeš na izgled ili lajnap moraš da se iscimaš pa da bude bolje :)