Читаоци

четвртак, 07. фебруар 2013.

Kad prevedeš "Real", dobiješ... ?



Predrag Vukčević
prezeto iz magazina "My People" 










So here's the deal like Shaquille O'Neal
If you don't know what you are doing, how the hell can you be real?!

GangStarr - "Alongwaytogo"




Kad prevedeš "real" dobiješ "kraljevski", ukoliko prevodiš sa španskog. Nas ovde, međutim, pre svega zanima prevođenje ove reči u kontekstu afroameričkog dijalekta engleskog jezika (AAVE), hip-hop kulture i, najviše, u kontekstu govora o rap muzici, rimama, beatovima i umetnicima.

Kolega Zoran Lojanica i ja smo se, prevodeći knjigu Džefa Čenga "Ne može da stane, neće da stane - jedna istorija hip-hop generacije", već na samom početku rada na prevodu susreli sa problemom prevođenja fraze "keep it real" - najpopularnijeg moralnog principa hip-hop kulture u čijoj je osnovi upravo termin "real".
Najznačajniji pomak u razumevanju samog principa nam je, pre svega, omogućilo otkriće da fraza "stay true" - još jedan poznati hip-hop princip - zapravo ima isti smisao kao "keep it real". Pošto upotreba fraze "stay true (to)" u različitim kontekstima na engleskom jasno ukazuje na to da je njen odgovarajući prevod na srpski "ostani veran/verna (nečemu)", shvatili smo da fraza "keep it real" ima skriveni relacioni karakter, odnosno da zahteva objekat u odnosu na koji treba ostati, tj. biti "real". To otkriće je dodatno potkrepio uvid u različite upotrebe fraze "keep it real" od strane pripadnika hip-hop zajednice u SAD - uvid do kog smo došli zahvaljujući tekstu Kembrewa McLeoda "Authenticity in Hip Hop and Other Cultures Threatened with Assimiliation". (http://kembrew.com/academics/documents/Publications-pdfs/McLeod-Authenticity.pdf)

McLeod je, analizirajući podatke dobijene iz intervjua sa pripadnicima hip-hop zajednice (umetnicima, novinarima, fanovima...) prepoznao 6 različitih upotreba principa "keep it real", odnosno termina "real" - kao i njemu suprotnog termina "fake" - koje se menjaju u zavisnosti od konteksta u kom se princip javlja:

1. u socijalno-psihološkom kontekstu, "keep it real" odgovara zahtevu da se ostane veran/verna samom/samoj sebi, dok je suprotno od toga - ono što bi bilo "fake" - praćenje masovnih trendova.
2. u rasnom kontekstu, "real" je "crno", dok je "fake" zamenljivo sa "belim".

3. u političko-ekonomskom kontekstu, "real" je underground, dok je komercijalno identifikovano kao "fake".

4. u rodno-seksualnom kontekstu, "real" je "tvrdo" (muški, muževno), dok je "fake" ono što je "mekano" (ženski, ženskasto).

5. u kontekstu društvene pozicije, "real" odgovara "ulici" (odnosno radničkoj i nižoj srednjoj klasi u ugroženim urbanim jezgrima koja, u velikim gradovima SAD, uglavnom naseljava obojena populacija), dok "fake" odgovara "predgrađu" (odnosno rezidencijalnim krajevima koje mahom naseljava bogata bela društvena elita).

6. u kontekstu hip-hop kulture, "real" je "old school", dok je "fake" ono što je "mainstream". (139. str)

Iz McLeodovog istraživanja smo dobili iskustvenu potvrdu promenljivosti značenja fraze "keep it real" u zavisnosti od konteksta, ali i, što je još važnije za sam poduhvat prevođenja, potvrdu o združenosti termina "real" i njemu suprotnog termina "fake".

Pred nama se otvorilo više puteva. Da li termin "real" prevesti kao "stvarno", "realno" ili "pravo"? Da li termin "fake" - za koji većina englesko-srpskih rečnika, kao odgovarajući prevod, nudi termin "lažno" - shvatiti kao lažno u smislu neistinitosti, neiskrenosti ili u nekom trećem smislu?
Što se tiče termina "real", shvatili smo da ga ne možemo prevesti sa "stvarno" jer bi to značilo da bi "fake" trebalo prevesti sa "nestvarno" što: 
1.) nije preporučeno ni u jednom od rečnika, a 
2.) ne odgovara kontekstu jer bi, u tom slučaju, bilo za očekivati da na engleskom terminu "real" suprotni termin bude "unreal", a ne "fake". Pored toga, razlika "real" i "fake" - barem prema našim iskustvima sa njihovom upotrebom u engleskom - ne podrazumeva tzv. ontološku razliku između stvari, odnosno tvrđenje da je nešto stvarno, a nešto drugo nestvarno ili, čak, nepostojeće. 
Termin "realno" smo takođe odbacili kao mogući prevod jer se on, uz sebi odgovarajući suprotan termin "nerealno", pojavljuje u srpskom jeziku, pre svega, u kontekstu govora o izvodljivosti nečega, dok se termini "real" i "fake" u engleskom koriste da opišu svojstva stvari, bića, govora itd.
Na drugoj strani, putem eliminacije smo krenuli i u pokušajima prevođenja termina "fake". Shvatili smo da bi, ukoliko bismo termin "fake" shvatili kao lažno u smislu "neistinitosti", potpuno umesno bilo pitanje zašto na engleskom već nisu iskorišćeni termini "true" i "untrue" umesto "real" i "fake"? Isti slučaj je i sa shvatanjem termina "fake" kao lažnog u smislu "neiskrenosti", pošto i u tom slučaju imamo adekvatniji par termina na engleskom - "sincere" i "insincere".
Nakon eliminacije alternativnih prevoda, ostali smo sa terminom "pravo" kao mogućim prevodom termina "real", odnosno sa terminom "lažno" kao prevodom termina "fake" - s tim što je u slučaju "lažnog" ostao zahtev da se precizira smisao koji bi bio drugačiji od "neistinitosti" i "neiskrenosti".

Analizirajući kontekste u kojima se najčešće javlja termin "fake", shvatili smo da se on prvenstveno upotrebljava kada nešto treba označiti kao lažno u smislu pretvaranja, oponašanja, kopiranja, izdavanja za nešto drugo od onoga što ono o čemu je reč zaista jeste. Dakle, "real" bi, u tom slučaju, odgovaralo nečemu što je autentično, izvorno, autohtono, nečemu što nije kopija nečeg drugog.
Zahvaljujući svim navedenim uvidima, zatim uvidom u upotrebu ovih termina u domaćem rapu i uz malo prevodilačke kreativnosti, odlučili smo da termin "real" prevedemo sa "pravi/prava/pravo", termin "fake" sa "lažni/lažna/lažno", dok smo princip "keep it real" preveli sa "budi pravi/prava/pravo".

Samo prevodilačko rešenje nas, međutim, ne dovodi još uvek do bilo kakvog razumevanja upotrebe termina "pravo"/"lažno" na rap rime, beatove i umetnike. Ono što me, dakle, prvenstveno zanima je na osnovu čega se tvrdi da je nešto "pravi" rap i da li se upotreba termina "pravo" i "lažno" na rap dela i umetnike može nekako razjasniti tako da se izbegnu česti terminološki nesporazumi, tj. da u svakom trenutku znamo o čemu zapravo naši sagovornici govore?

Različiti smislovi "real" - odnosno bivanja "pravim/pravom" - koje McLeod navodi u svom tekstu, mogu biti i sigurno jesu deo objašnjenja koje tražim. Nema sumnje da najveći broj ljudi u okviru hip-hop zajednice procenjuje rap pesme i rap umetnike na osnovu toga da li su ti umetnici verni sopstvenim principima, underground, "tvrdi", "old school", da li se obraćaju ulici i zastupaju njene vrednosti... To, međutim, nije dovoljno da bih okončao ovo razmatranje jer ovde želim da razmotrim i utemeljenost, održivost, jasnost i primenljivost različitih principa i shvatanja bivanja "pravim/pravom".

Smislovi "pravog" koje je McLeod otkrio u svom istraživanju, očigledno sami po sebi mogu predstavljati, a mnogi će potvrditi da i zaista predstavljaju izvor nesporazuma. Jednostavno, mnogi članovi hip-hop zajednice bi nazvali mnoge rap umetnike i rap pesme "pravim" iako ti umetnici i pesme, bar na prvi pogled, nisu pravi u svakom od navedenih značenja "pravog". Postoji, na primer, značajan broj umetnika koji su relativno komercijalno uspešni, ali bi malo ko u okviru hip-hop zajednice rekao da nisu pravi. Postoji dosta umetnika koji nisu "old school" u bilo kom svom pojavnom obliku, ali ih, opet, većina nas smatra pravim. Umesto da razmatram jasnost, utemeljenost i primenljivost svakog od smislova koje McLeod navodi, krenuću drugim putem - analiziraću tri shvatanja bivanja "pravim" koja su, verujem, globalno najučestalija među pripadnicima hip-hop zajednice.

1. PRAVO JE AKO JE ISTINITO I/ILI ISKRENO

Većina pripadnika hip-hop zajednice će na pitanje da li je neki umetnik, album, pesma, rima "pravi rap", odgovoriti da nešto jeste pravi rap ukoliko je istinito, odnosno iskreno. Ono što prvo upada u oči u vezi sa ovim shvatanjem je da ono, zapravo, sadrži dva shvatanja koja nisu nužno povezana. Jednostavno, nešto može:
a) biti istinito, a ne biti iskreno - moguće je da neiskreno tvrdimo nešto istinito, tj. da verujemo da je nešto laž, ali da ga ipak tvrdimo kao istinu (iz bilo kojih razloga) i da to, protivno našem uverenju, zaista jeste istina.
b) biti iskreno, a ne biti istinito - moguće je da verujemo da je nešto istina i tvrdimo ga, a da to što tvrdimo zapravo nije istina.
Ovo shvatanje je, kao i svaki od smislova "pravog" koje navodi McLeod, u suštini vrednosno - ako je nešto označeno kao "pravo" u ovom smislu, njemu je pripisana i (visoka) vrednost, dok je ono što je "lažno" jako niske vrednosti ili, čak, bezvredno.
U okviru ovog shvatanja je skriven i jedan od suštinskih problema tumačenja rapa još od njegovih najranijih dana. Unutar hip-hop zajednice se ovaj problem javlja u obliku zahteva za utvrđivanjem (uličnog) kredibiliteta (street cred(ibility)) svih rap umetnika koji u svojim pesmama tvrde da rade neke, uglavnom, opasne i nesvakidašnje stvari. Za ovaj zahtev bi neki tvrdili da su ga rap umetnicima, istorijski gledano, vrlo verovatno postavili ljudi koji nisu bili uspešni rapperi, ali su u "stvarnom" životu činili određene opasne i nesvakidašnje stvari. Na drugoj strani, i javnost van hip-hop zajednice se zanima za istinitost rap rima, naročito onih rima u kojima se pojavljuju agresivni i antisocijalni stavovi. (U poslednjih nekoliko godina u SAD i šire su, čak, u nekoliko sudskih slučajeva, kao dokazni materijal protiv optuženih korišćene i njihove rap rime)
Čini se da ovo tumačenje "pravog" - kao istinitog i/ili iskrenog - na planu komunikacije unutar hip-hop zajednice, donosi više problema nego što ih rešava jer, pre svega, zahteva da poznajemo privatni život rap umetnika, odnosno autora rima i pesama. Jasno je i da bismo, ukoliko bismo dosledno procenili rap umetnike i pesme na osnovu ovog shvatanja, veliku većinu značajnih umetnika, pesama i rima morali da proglasimo "lažnim" i odreknemo im vrednost. Na kraju krajeva, ovo shvatanje je neprimenljivo na rap beatove - beat teško može biti "istinit" ili "iskren", a poznato je da se fraza "pravi rap" koristi i u govoru o beatovima, pa bi svaka interpretacija termina "pravi" trebalo da očuva i to značenje.

2. PRAVO JE AKO JE UVERLJIVO I/ILI VERODOSTOJNO I/ILI DOSLEDNO

Ovo shvatanje bi, u određenom smislu, moglo da se shvati kao ublažena verzija prethodnog. Prosto, mnogi pripadnici hip-hop zajednice će reći da je nije nužno da su nečije rime istinite i/ili iskrene, sve dok su te rime uverljive i dok, zajedno sa svim drugim odlikama rap umetnika o kome je reč (fizički izgled, boja glasa, garderoba, ponašanje u javnom životu...), ispostavljaju ujednačenu i doslednu sliku, nešto čemu se može verovati da je zaista to što tvrdi da jeste.
Baš kao i prethodno i ovo shvatanje je vrednosno - govoreći da je neko ili nešto "pravi"/"prava"/"pravo" u ovom smislu, mi procenjujemo tu osobu ili rimu/strofu/pesmu i tvrdimo zapravo da je ona, što se nas tiče, uverljiva u tome što radi. Prihvatanjem ovog stanovišta očigledno možemo braniti vrednost većeg broja rap umetnika i rap dela nego što je to moguće u slučaju stanovišta koje "pravo" poistovećuje sa istinitim i/ili iskrenim - drugim rečima, lakše je biti uverljiv/a nego istinit/a i/ili iskren/a. Na drugoj strani, međutim, jasno je da, tumačeći nečiju rap personu i rime na osnovu ovog stanovišta, dolazimo u opasnost da otpišemo nekog umetnika i njegove pesme samo na osnovu toga što ne odgovara našoj predstavi, odnosno stereotipu, o tome kako bi neko ko sebe verbalno predstavlja na određeni način, trebalo da izgleda, da se ponaša i zvuči (kakvu bi boju glasa, recimo, trebalo da ima gangster ili makro).   
Naravno, ni ovo stanovište nije primenljivo na beatove jer, prosto, teško je reći da je beat "uverljiv", a ne uvesti još neke odrednice. Možemo reći da je neki beat "dovoljno rap" da bi bio u rap pesmi, da odgovara našoj predstavi rap beata ali, kao što ćemo videti, to možemo mnogo jasnije i jednostavnije da definišemo.

3. PRAVO JE AKO JE HARDCORE

Ovo je shvatanje koje je, pre svega, najviše u skladu sa gore navedenom analizom situacija u kojima se javlja par suprotnih pojmova "real" ("pravo") i "fake" ("lažno") u engleskom jeziku - analizom na osnovu koje smo zaključili da, kad se za nešto kaže da je "pravo", da se time tvrdi da je to autentično, izvorno, a ne kopija nečeg drugog. U toj analizi "lažno" je protumačeno kao ono što je kopija, imitacija, ono što se izdaje za nešto drugo i koje nije "pravo", iako ima određena svojstva tog drugog, "pravog", na osnovu kojih ga (greškom) možemo identifikovati kao "pravo".
U kontekstu rap muzike to šta je "hardcore", odnosno šta je tvrdo jezgro rap izraza, ono što rap muzici i rimovanju daje identitet i čini ga tim što jeste, rapom, drugačijim od svih ostalih vrsta muzike, može se odrediti analizom rap izraza kroz istoriju, a i poređenjem rapa sa drugim izrazima u okviru hip-hop kulture.
Istorijskim razvojem i pokušajem određenja onoga što je tvrdo jezgro rap izraza već sam se bavio u "Kratkom prikazu razvoja tvrdokornog rapa - od stare škole do kraja "zlatnog doba" (1970 - 1990)" - http://www.popboks.com/search.php?keyword=kratak+prikaz+razvoja+rapa. Ukratko, što se tiče poetskog dela samog rapa, dakle samih rima i toga kako se rap umetnik predstavlja kroz rime, ono što je "hardcore" u rap izrazu i što se ne pojavljuje u drugim muzikama, jeste sam represent stav - u većem delu istorije rapa, zapravo, battle-represent stav - odnosno insistiranje umetnika da kroz rime stvori svoje ime i da sukobljavanjem sa drugima kroz rime utvrdi svoju nadmoć u odnosu na njih do sticanja božanskog statusa, do stepena apsolutnosti. To je ono što rap izraz čini i delom hip-hop kulture, pošto je isti stav u osnovi bboy/bgirl kulture kao kulture "borbenog" plesa u kome se teži stvaranju svog imena i ostvarivanju nadmoći u odnosu na druge, zatim u kulturi crtanja grafita gde takođe postoji potreba da se "umetničkim" sredstvima, dakle na simboličkom nivou, ostvari individualna dominacija nad drugim crtačima itd.
Dakle, tvrdo jezgro poetskog dela rap izraza - neki bi rekli liričkog dela - jeste kurčenje i čitava istorija rap izraza od pojave battle-represent rimovanja - početka 80ih i Kool Moe Deeja pa nadalje - može se posmatrati kao pokušaj rap umetnika da razmetanje u rimama, odnosno ispostavljanje svoje superiornosti i izvanrednosti, učine što apsolutnijim - da se predstave kao apsolutno nedodirljivi, neranjivi - naravno uz stilsko-tehničke razvoje koji represent priči koja je u osnovi daju nove muzičke oblike. 

Tako smo od klasičnog battle-represent rapa koji je, kroz rime umetnika kao što su Run DMC, LL Cool J, Rakim, Big Daddy Kane i mnogi drugi, vladao tokom većeg dela 80ih, već pred kraj 80ih - preko Schooly Dja, Ice Tja, NWA i dr. - došli do gangsta rapa u osnovu kojeg je battle-represent stav konkretizovan, odnosno u kome rap umetnik više ne preti "apstraktno", već tvrdi da je nadmoćniji zato što je opasnost za drugog u "stvarnom" životu. Uz naznaku da na ovom mestu grubo uopštavam zbog dužine teksta, dalji razvoj battle-represent izraza nas je, preko rap umetnika kao što su Raekwon, Jay Z, The Firm (Nas & AZ) i sl, sredinom 90ih doveo do nečega što su mnogi novinari i kritičari nazvali "mafioso" rapom - zapravo verzijom gangsta rapa u kojoj rap umetnik sebe ne predstavlja više kao pucača sa ulice koji je spreman da lično presudi svakom ko mu se suprotstavi, već kao ličnost za koju rade čitave organizacije na čijem je vrhu sam taj umetnik. Međutim, već sredinom 90ih je u rimama umetnika kao što su Andre 3000 (konkretno u pesmi Outkasta "Two Dope Boyz (In a Cadillac)"), Kool Keith i dr, nagovešteno prepoznavanje "battle" strane rap izraza kao prepreke u ostvarivanju apsolutnosti, nedodirljivosti, božanskog kvaliteta ličnosti rappera u njegovom/njenom predstavljanju kroz rime - pre svega u smislu da, samim tim što prihvataš sukob s nekim, priznaješ da te njegove/njene reči dotiču i da nisi apsolutan, nedodirljiv. To prevladavanje i odbacivanje "battle" elementa iz hardcore rap representa, odnosno "od-vezivanje" od drugih (u izvornom smislu reči "ab-solutno") i prelazak na čisto ispostavljanje sopstvene izvanrednosti bez referisanja na druge, tj. bez poređenja sa njima, razvija se od početka 2000ih naovamo, a najviše se može prepoznati u određenim periodima i momentima u radovima umetnika kao što su Lil Wayne, Kanye West, Lil B, Jay Z, Gucci Mane... 

Ukratko, određenje toga šta je "hardcore", odnosno "pravo", u vezi sa rap rimama i umetnicima, u ovom slučaju bi bila stvar poznavanja razvoja samog rap izraza i prepoznavanja toga koliko je određeni rap umetnik - u okviru određenog stupnja razvoja "hardcore" stava - uspeo da kroz rime ispostavi svoju ličnost kao apsolutnu/nedodirljivu. Dakle, ako bismo "pravo" tumačili kao "hardcore" - što je, kao što smo videli, legitimno i na osnovu analize upotrebe termina "real" i "fake" - rap rime i umetnike bismo mogli da označimo kao "prave" isključivo na osnovu analize njihovih rima, odnosno na osnovu toga kako sebe predstavljaju u svojim rimama. Ovo shvatanje, uzgred, nije nužno vrednosno pošto to da je neko "pravi" možemo shvatiti kao opisnu odrednicu kojom se ne određuje vrednost njegovih/njenih rima. Određivanje da li je neko "pravi" u ovom smislu, prosto, na najosnovnijem nivou, zahteva određivanje toga da li su nečiji stav i rime u skladu sa onim što rap čini rapom, što rapu daje identitet u odnosu na druge vrste muzika - dakle, da li neko rapuje (ritmički izlaže svoj tekst preko muzičke podloge) sa hardcore stavom, odnosno u tom temeljnom, suštinskom rap "stilu". Na taj način, što je i nekako zdravorazumski prihvatljivo, možemo sasvim legitimno reći za neku "pravu" rap pesmu, rimu ili umetnika da nam se ne sviđa i/ili da nema veliku vrednost i sl, kao što i za nešto što ima pojavne, tehničke odlike rapa, ali nije "pravo" (odnosno nije hardcore), možemo reći da je vredno.
Tumačenje "pravog" kao "hardcore" omogućava nam i uspešniju komunikaciju o tome koji su rap beatovi "pravi". Dakle, za razliku od prethodnih tumačenje ovim su pokriveni "... i bitovi, sinovac" što bi rekao Ajs Nigrutin.
Ako posmatramo istorijski razvoj muzičke podloge u okviru rap muzike, lako možemo otkriti šta je to što se smatra tvrdim jezgrom muzičkog dela rap izraza. Naime, od Kool DJ Herkovog otkrića funk breakova - instrumentalnih deonica funk, soul, funky latino i funk rock kompozicija koje kompoziciju svode na osnovni, noseći groove, koji samo "vozi" i sirov je u smislu da ne sugeriše nikakve asocijacije i osećanja - otkrića do kog je Herc došao posmatrajući reakcije bboy ekipe na muziku koju im je puštao, rap je, što se tiče instrumentalne podloge, kroz sve svoje stilske razvoje, u odnosu na druge žanrove, jasno određen svedenošću na sirov groove.

Dakle, od "Rapper's Delight" i disco funk rap podloga koje su snimali studijski orkestri pod vođstvom producenata u Sugarhill, Enjoy i dr. kućama, preko electro funka Afrike Bambaate, zatim Rick Rubinovih svedenih matrica, urađenih na ritam mašinama za umetnike izdavačke kuće Def Jam, Marley Marlovih beatova, kao prvih "klasičnih" NY rap beatova pri čijoj su izradi, po prvi put u istoriji rapa, korišćeni sempleri, pa preko 2 Live Crew koji su stvorili lokalni Miami Bass stil razvojem Bambaatinog electro funk obrasca (slično se desilo i u Detroitu i Čikagu razvojem hip housea, booty housea, ghettotecha), preko Dr Drea, DJ Premiera i većine beatmakera do današnjih dana, jasan je temeljni princip pri stvaranju rap beatova - nezavisno od tempa instrumentala (70, 90, 110, 130, 170 ili koliko god bpm), nezavisno od toga da li je beat napravljen od zvukova "živih" instrumenata ili od nekih elektronski generisanih zvukova, nezavisno od toga kakav groove ima određeni beat, kakav ritmički osećaj stvara, tj. kakav ples proizvodi, stvar je u tome da instrumental bude sveden na groove, da bude "sirov", "suv", da ne stvara nikakve asocijacije - kako bi, između ostalog, mogao da primi na sebe različite rime i stilove - već da samo bude to što jeste, groove koji "vozi", "udara" i sl.

I za beatove bi, po ovom tumačenju "pravog" kao "hardcore", važilo slično što i za rime, odnosno za predstavljanje rap umetnika kroz rime. Za neki rap beat bismo rekli da je "pravi" ako je "hardcore", odnosno ako je urađen prema kriterijumu koje deli većina rap podžanrova/lokalnih scena/beatmakerskih škola, a to je da je sveden na sirov groove, odnosno da nema melodijsko-harmonijskih razrada koje slušaocu stvaraju bilo kakve asocijacije i emocije. Naravno, i u ovom slučaju je, kao u slučaju rima, reč o ne nužno vrednosnom određenju - naime, "pravo" i ovde možemo upotrebiti samo da opišemo beatove, tj. da kažemo da li pripadaju tvrdom jezgru rap tradicije, rap izraza, onoga što određuje rap na muzičkom/zvučnom planu, bez toga da tvrdimo da su vredni, samim tim što ih nazivamo "pravima".
Na kraju, ovo tumačenje "pravog" kao "hardcore" ne samo da je mnogo prozirnije i jasnije od drugih zato što nam omogućava da odlučimo da li je nešto "pravi" rap isključivo na osnovu onoga što nam je dato u samim numerama, već nam omogućava da, ukoliko želimo, to uradimo mnogo detaljnije. Naime, možemo, na primer, prepoznati da li je neko - što je moguće i zaista se dešava - snimio "prave" (hardcore) rap rime preko "ne-pravog" (ne-hardcore) beata (ili obrnuto), koliko pesama u okviru albuma ili celokupne karijere nekog umetnika jeste u potpunosti "pravo" i da, na osnovu toga, odredimo - možda čak i procentualno - u kojoj meri određeni umetnik predstavlja "pravi" rap.
Bilo kako bilo, ovo tumačenje "pravog" svima nama, pripadnicima hip-hop zajednice, po mom mišljenju, omogućava najjasniju, najutemeljeniju i najdosledniju upotreba termina "pravo" na rap muziku (rime, beatove, umetnike...). Naravno, to ne znači da je bilo ko obavezan da na ovaj način upotrebljava termin "pravo" u govoru o rap muzici, a naročito ne znači da je ovim razmatranjem rešeno opštije pitanje: "Da li ima smisla i, ako ima, koji je smisao određivanja kriterijuma i procenjivanja da li je nešto "pravi" rap"? Ono oko čega se uvek možemo složiti je da, bez obzira da li je nešto "pravo" ili ne, postoje rime i beatovi koji nas lože i pogađaju i da će toga, vrlo verovatno, biti i ubuduće. Dakle, bez obzira na to da li je pravi, rap je živ. Ili ne može biti živ ako nije pravi? Hmmm...     

4 коментара:

Анониман је рекао...

Kad prevedes realan-dobijes riiil
Repujem u tresi tehace stiiil

markan је рекао...
Аутор је уклонио коментар.
markan је рекао...

najbolji prevod za "real rap" je dao majki kao "pravi rep" bar ja mislim

Анониман је рекао...

NAPISI NAM NESTO O DZUNGLI :* nahmean?